Mašinska obrada metala postaje aktuelna u vreme industrijske revolucije i u Engleskoj se 1775. god. pojavljuje prva mašina koja se koristla za obradu cilindara parnih mašina. Invetor je bio Džon Vilkinson (John Wlikinson). Nešto kasnije, godine 1818., Eli Vitni (Eli Whitney) izrađuje glodalicu u Americi. Inovacija je korišćena za izradu pušaka za potrebe države.

Naknadno je osovina Vitnijeve mašine od horizontalne postala vertikalna i tako je bilo moguće pomerati i obrađivati materijal u X, Y i Z osama. Godine 1952. Džon Parsons (John Parsons) prikazuje prvu NC (Numeric Control) glodalicu. On je postavio servo motore na X i Y osu, kontrolisane putem kompjutera koji je čitao bušene kartice. Tako je rođena NC tehnologija odnosno prva NC glodalica. 

Današnje moderne mašine (glodalice, strugovi, obradni centri...) koriste tehnoligiju CNC (Computer Numeric Control) . Mikroprocesor u svakoj mašini čita program, napisan u G-kodu , koji kreira korisnik i izvodi zadate operacije. Personalni kompjuteri se koriste za dizajn delova i pisanje programa. Programi se pišu manualnim ukucavanjem G-koda ili korišćenjem CAM softvera (Computer Aided Manufacturing).